Beograđani su ga zvali "narodni gradonačelnik": Vozio je komšije na posao i gradio, a po jednom ga i danas pamte
Kada prolazimo pored palate u srcu grada, "Beograđanke", kada vozimo kroz Terazijski tunel, prelazimo "Gazelu" ili svratimo u Muzej savremene umetnosti i Narodnu biblioteku Srbije, retko se setimo čoveka bez koga mnogi od tih simbola Beograda ne bi postojali. Ipak, ime Branka Pešića zaslužuje da se pamti – jer je on taj koji je postavio temelje modernog Beograda.
Iako su ga sugrađani voleli i poštovali, danas se njegovo ime retko spominje. A bio je, kako mnogi stariji Beograđani svedoče, jedan od najvoljenijih i najposvećenijih ljudi koji su ikada vodili grad.
Gradonačelnik koji je živeo za svoj grad
Branko Pešić, rođeni Zemunac, bio je gradonačelnik Beograda u dva mandata – od 1965. do 1974. godine. To ga čini najdugovečnijim na toj funkciji, ali još važnije – i jednim od najomiljenijih.
O njegovom radu najviše govori to da su mnoge ključne beogradske građevine i saobraćajnice nastale upravo za vreme njegovog vođstva. Međutim, ono što sugrađani najviše pamte nije samo beton i čelik, već njegov karakter – skromnost, dostupnost i briga za svakog čoveka.
Nije bilo retkost da mu zazvoni telefon usred noći, a on odmah ustane da pomogne nekome kome je potrebna podrška. Vozio je iz Zemuna do centra i usput neretko pokupio ljude koji su čekali prevoz, iako ih nije ni poznavao. Upravo zbog toga Beograđani su ga zvali "narodni gradonačelnik" – bio je čovek iz naroda, koji je ostao dosledan sebi i principima iako je imao moć i privilegije.
Grad u razvoju – Beograd koji raste
Tokom njegovog mandata Beograd je doživeo ogroman građevinski procvat. "Beograđanka", Mostarska petlja, hotel "Jugoslavija", Terazijski tunel, most "Gazela" i brojni stambeni kompleksi na Novom Beogradu izgrađeni su upravo tada. Grad je dobijao novi izgled, a Pešić je imao viziju – Beograd kao moderan, otvoren i funkcionalan grad.
Poznato je i da je često obilazio grad sa tadašnjim predsednikom Josipom Brozom Titom, pokazujući mu napredak radova i objašnjavajući planove za budućnost. I zaista, tih devet godina obeležilo je jedno od najintenzivnijih razdoblja razvoja u istoriji prestonice.
Kulturni procvat Beograda
Osim građevina i saobraćajnica, Pešić je ostavio dubok trag i u kulturi. U njegovo vreme završene su Narodna biblioteka Srbije na Vračaru i zgrada Istorijskog arhiva u Novom Beogradu. Tada su osnovani i "Studio B" i Muzej savremene umetnosti – institucije koje i danas čuvaju duh Beograda.
Njegov period obeležile su i velike manifestacije koje su i danas simboli kulturnog života prestonice. Upravo u to vreme pokrenuti su FEST – Međunarodni filmski festival, i BITEF – Beogradski internacionalni teatarski festival.
"Narodni" gradonačelnik koga su svi voleli
Za Branka Pešića nije postojala funkcija zbog moći, već zbog odgovornosti. Radio je direktno za građane, i to su Beograđani znali. Mnoge priče i anegdote o njemu i danas se prepričavaju.
Jedna od najpoznatijih govori o tome kako je rešio problem sa slabom elektromrežom u gradu. Pošto tadašnji političar Edvard Kardelj nije imao sluha za izdvajanje sredstava, Pešić je naredio da se u Kardeljevoj beogradskoj kući svakog dana nakratko isključuje struja – dok se ne obezbede sredstva za obnovu mreže. Kada ga je supruga Edvarda Kardelja pozvala da pita zašto se to dešava, on joj je mirno odgovorio da je to "zato što Beogradu treba nova elektromreža". Ubrzo nakon toga, sredstva su stigla.
Vizionar ispred svog vremena
Pod njegovim vođstvom izrađen je Generalni urbanistički plan "Beograd 2000", koji je predvideo izgradnju nove železničke stanice, modernizaciju saobraćajne infrastrukture i razvoj grada "na rekama" – ideju koja se i danas ostvaruje. Plan je čak uključivao i početne faze projekta beogradskog metroa.
Odlazak čoveka koga je Beograd voleo
Branko Pešić preminuo je 4. februara 1986. godine. Njegova sahrana bila je jedna od najvećih u istoriji grada – hiljade Beograđana došlo je da mu oda počast.
Za sobom je ostavio grad koji je rastao pod njegovim rukama i sećanje na vreme kada je Beograd imao gradonačelnika koji je zaista živeo za svoj narod.
(Kurir.rs/Wikipedia)
Pogledajte video: U ovom srpskom selu leži cela istorija Balkana